Loading

Pozicija preduzetnika u Srbiji nije nimalo laka, a žene preduzetnici imaju, smatra se, još teži položaj. Ipak, žene se iz dana u dan bore za lidersku poziciju u privredi. One ređaju uspehe u vremenu krize i pomeraju granice poslovanja. Na tom putu imaju i podršku Udruženja poslovnih žena na čijem je čelu Sanja Popović-Pantić. Ovo udruženje kroz projekte unapređuje ženski biznis, hrabri i podstiče druge na nova znanja i veštine.

Žensko preduzetništvo u Srbiji pominje se prvi put tokom devedestih, kada su međunarodni programi pomoći bili usmereni uglavnom ka ženama koje su bile izbeglice. Jedan od ciljeva Udruženja poslovnih žena Srbije jeste povećanje broja žena koje započinju sopstveni biznis. Koliko vaše udruženje trenutno ima članova i koje su delatnosti kojima se najčešće bave?

– Udruženje poslovnih žena Srbije je najveća nacionalna organizacija žena preduzetnica. UPŽ ima vodeću ulogu u organizovanju poslovnih žena i pružanju podrške, kao i promociji preduzetnica Srbije. Sarađujemo sa 9 partnerskih udruženja poslovnih žena u Srbiji i zajedno brojimo preko 900 članica. Preduzetnice Srbije su najzastupljenije u sektoru usluga (računovodstvene agencije, konsalting, edukacije), proizvodnji prehrambenih proizvoda, proizvodnji odevnih predmeta, trgovinom na veliko i malo i dr. Skoro 90% registrovanih ženskih biznisa u Srbiji su mikro veličine što znači da zapošljavaju do pet lica.

Najveći problemi članica udruženja

– Jedan od ključnih problema je neadekvatna ponuda finansijskih instrumenata, među kojima preovlađuju krediti i to veoma skupi. Zato se mi zalažemo za donošenje Zakona o mikrofinansiranju, koji bi trebalo da omogući veću ponudu povoljnijih kredita u iznosima koji su primereni velični ženskih preduzeća koja je uglavnom mikro i mala. Daću vam i jedan primer koji najbolje govori o tome koliko bankrski krediti mogu biti omča oko vrata čak i preduzećima koja posluju 20 i više godine. Jedna radionica za proizvodnju kolača sa 30 zaposlenih otplaćuje dugoročni kredit od 250.000 evra kojim je kupljen prostor, po stopi od 13,6% skoro 15 godina, a zatim je ta stopa “smanjena” na 8,8% . Samo na ime kamate je ova firma platila do sada 250 000 eura! Tek nedavno smo, zahvlajujući kampanji države u Godini preduzetništva, uspeli da ovoj ženi pomognemo da pronađe drugu banku koja joj je prepolovila kamatnu stopu. Zamislite samo koliko bi ova žena zaposlila ljudi do sada da nije morala da plaća ove enornmne iznose. Jasno je da na ovaj način dobijaju samo komercijalne banke, a gube svi ostali i budžet Srbije i lokalna ekonomija jer je ovo preduzeće moglo daleko produktivnije da investira tih 250.000 evra na primer u zapošljavanje novih ljudi i time direktno doprinese smanjenju nezaposlenosti i ekonomskom razvoju u svom regionu. Pri tome je reč o preduzeću sa pozitivnom kreditnom istorijom i biznisom koji je visoko likvidan.

Preduzetnici i neadekvatan pristup

– Među ovakvim preduzećima su najčešće ženska. Čak i kada se uključe, uslovi su takvi da to ne mogu da izdrže u smislu dugih prerioda naplate i drugih problema koji proizilaze iz nepisanog a dobro znanog pravila kada veliki postavljaju uslove i ponašaju se po principu ,,uzmi ili ostavi”. Ako MSP generiše više od 60% BDP onda se zaista moraju preduzeti mere koje će omogućiti jednak pristup svim resursima i za male i za velike na dobrobit nacionalne ekonomije, preduzetnika i svih zaposlenih u MSP sektoru koji raste.

Postoje i drugi problemi, ističe ova dama.

– Ti problemi su na više operativnom nivou, a to su parafisklani nameti koji posebno opterećuju početnike jer oni ne mogu da znaju da li će njihov biznis krenuti tako da će biti u mogućnosti da razne fiskalne i parafiskalne namete plate. Zato obavljaju posao u sivoj zoni. Mislim da je tu potrebno mnogo veće angažovanje države koja će uticati na razvoj svesti svih, a posebno obrazovanijih preduzetnika, da registrovanjem biznisa sebi otvaraju mogućnosti za razvoj tog biznisa, ali i bolji društveni status, a da takvu kampanju, istovremeno prati i akcija države u smanjenju fiskalnih i parafiskalnih nameta.

Ona dodaje da je to ,,win-win” situacija.

– Država ono što izgubi kroz smanjenje ovih nameta, nadoknadiće dobijanjem novih poreskih obveznika. Preduzetnicima i preduzetnicama koji su u „sivoj zoni“ će se tada više isplatiti da se registruju nego da svoje preduzetništvo svode na puko preživljavanje i neodređen radni status.

Kako udruženje konkretno pomaže članicama

– Udruženje svojim članicama nudi stalnu pomoć u vidu edukacije, mogućnosti za poslovno umrežavanje, promociju i veću vidljivost u javnosti, mentorstvo i pružanje saveta koji su im potrebna iz bilo kog segmenta poslovanja. Udruženje ima velikog uspeha u mentorstvu, kroz koje iskusne preduzetnice/mentorke prenose svoja znanja i iskustvo početnicama u poslovanju. Mentorski rad pruža mogućnost preduzetnici da podeli svoje profesionalne veštine i iskustva početnici, pa čak i da raste i razvija se u tom procesu. Imamo primere u kojima mentorka i početnica nakon godinu-dve dana zajedničkog rada počnu i poslovno da sarađuju i to je uvek ,,win-win”.

Osim toga, organizujemo edukativne radionice od kojih su najčešće tražene sledeće teme: pisanje biznis plana, korišćenje društvenih mreža u svrhu poslovanja, unapređenje ličnih znanja i veština, itd.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Top
Visit Us On FacebookVisit Us On InstagramVisit Us On Linkedin