Loading

Bezbednost, odnosno nebezbednost na Internetu teme su koje su iz dana u dan sve aktuelnije. Internet može imati bezbroj prednosti, ali i mana. I za odrasle, a za decu posebno. Upravo edukacijom dece na Internetu bavi se Katarina Jonev. Nekada je bila novinar, a sada za sebe kaže da je analitičar za sajber terorizam i jedne od retkih osoba koje se bave edukacijom dece na Internetu na ovim prostorima.

Svakodnevno se može čuti rečenica “mi smo se igrali napolju, a današnja deca su samo ispred kompjutera!” Kako vi gledate na nove tehnologije i promene koje su se desile poslednjih decenija?

  • Saglasna sam sa vašom konstatacijom, ali nemojmo da zaboravimo period kada su se pojavile konzole za igranje poput Sony playstation, Sege i sličnih. Već tada su deca počela da aktivnosti poput sporta i igranja u parku stavljaju u drugi plan zbog dugmića na džojstiku i monitora. Tehnologija nam je u mnogome olakšala život, donela nam je mnogo benefita. Novo vreme, nove tehnologije nose sa sobom i mnoge izazove. Treba ići u korak, ali sa druge strane ne zanemariti ovaj pravi, fizički, realni život zarad virtuelnog sveta.

Neminovno je da postoje potencijalne zamke Interneta i društvenih mreža, ali složićete se, ovi mediji imaju i svoje korisne strane. U kom trenutku prestaje zabava i edukacija i kada ulazimo u zonu opasnosti?

  • Onog trenutka kada ne znamo da podvučemo granicu između stvarnog i virtuelnog. Kada nam vituelni svet postaje prioritet, kada ćemo pre četovati sa nekim nego ga pozvati na kafu, kada nam raspoloženje zavisi od broja lajkova i ko nam gleda storije. Kada sijamo na slikama po društvenim mrežama, a plačemo da nas niko ne vidi jer ko bi od virtuelnih prijatelja hteo da nas čuje i vidi kada nismo fejk supersonično nasmejani i hiperraspoloženi. Ovo podjednako važi i za nas starije i za mlade. I na prvi utisak izgleda da nisam odgovorila na pitanje, zar ne? Zašto je sve prethodno nabrojano zona opasnosti? Jer se mogu razviti psihosomatski problemi, depresija, razviti zavisnost od Interneta i društvenih mreža, ugroziti unutrašnji mir. Zona opasnosti kreće kada počnemo da gubimo sebe. Sreća i uspeh se ne mere lajkovima i pratiocima, to je jedna od najtežih lekcija koju i na mlade pokušavam da prenesem. Rad na sebi i zadovoljstvo sobom samo u stvarnom svetu donosi sreću i uspeh.

Održavate tribine i radionice širom zemlje. Šta je ono što posetioci mogu da saznaju kada dođu na neku od njih?

  • Radionice su prilagođene učenicima pre svega osnovnih škola, od petog do osmog razreda, kao i srednjoškolcima. Kroz interaktivna predavanja i primere koji su se zaista odigrali, pokušavam da im skrenem pažnju šta može da im se desi ako ne povedu računa o sebi na društvenim mrežama. Cilj je da im pomognem da postanu i ostanu bezbedni kao i da razviju zdrav sajber identitet.

Koja su najčešća pitanja roditelja, a koja najćešća pitanja koja dobijate od dece?

  • Roditelje najčešće zanima u kom periodu je najbolje da dozvole svom detetu da otvori profil na nekoj društvenoj mreži, ali sa druge strane sve je češće pitanje i na koji način mogu da pristupe detetovom profilu i da li mogu da instaliraju aplikaciju za špijuniranje. Sa tim nisam saglasna – ne verujem u špijuniranje kao adekvatan model vaspitavanja. Verujem u kvalitetnu i dobru komunikaciju na relaciji roditelj dete i da se sve normalnim i zdravim razgovorom može postići. Decu sa druge strane zanima šta da kada posumnjaju da im roditelji špinjuniraju telefon. Šalim se, naravno. Uglavnom ih zanima šta da urade kada naiđu na problem kao što je komunikacija sa profila ljudi koje ne poznaju, da li i šta da odgovore na ružne i uvredljive poruke koje im stižu i kome mogu da se obrate.

Da li je digitalno nasilje danas postalo učestalije od nasilja u realnom svetu?

  • Sajber nasilje jedan od najrasprostranjenijih oblika vršnjačkog nasilja, budući da živimo u digitalnoj eri, u kojoj se više komunicira preko mobilnih telefona, tableta i računara, nego uživo – licem u lice. Veliki broj slučajeva animoziteta i svađa sa fizičkog je prešao na sajber teren. Sajber nasilju je teško stati na put. Ono je non stop prisutno, žrtva ne može da pobegne i da se sakrije jer internet sadržaj cirkuliše kontinuirano i kada nismo online.

Veliki broj mladića i devojaka snima videe. Koja je neka donja granica kada bi deca smela da se upuste u ovakvu avanturu?

  • О kakvim videima tačno pričamo? Za instagram gde stavljaju stikere kučića i mačića umesto glave? O tome kako izvode striptiz za story-je? Ili za youtube gde je izgleda poenta biti što vulgarniji i dovoditi sebe u opasnost sa raznim izazovima? Mladi misle da ako snime nekoliko videa da će automatski postati poznati, popularni pa još i bogati, i upuštaju se u ovu avanturu često ne razmišljajući previše o posledicama. Nažalost kao uzori u virtuelnom svetu predstavljeni su klinci tzv. jutjuberi čiji je sadržaj prost, sa psovkama i vređanjima, u trendu. Imaju na milione pratilaca i deca misle da tako i ona treba da se ponašaju. Nisam primetila nekog osnovca koji je popularan, a bavi se na primer promocijom humanitarnog rada ili priča o nauci, kulturi. Očito o ukusima ne treba raspravljati. Važno je zapamtiti pravilo da ono što ne radimo u stvarnom životu ne treba da radimo ni na društvenim mrežama, uključujući i pravljenje videa.

Na Internetu se mogu naći i komentari koji nisu uvek prijatni. Kako savetujete decu, ali i roditelje, da se nose sa tim?

  • Block, delete, ignore (blokiraj, izbriši, ignoriši) su opcije koje su iz ,,raja izašle“. Sa druge strane ukoliko je reč o pedofiliji ili je detetu direktno ugrožena bezbednost, obratiti se školi i nadležnim organima.

Svedoci smo različitih internet prevara, fotografija i snimaka koji dospevaju u javnost namerno ili slučajno. Da li su Internet i društvene mreže podjednako opasni i za dečake i za devojčice ili ima razlike?

  • Na osnovu iskustva sa velikog broja radionica stekla sam utisak razgovarajući da decom i mladima da su devojčice mnogo ugroženije. Problem je što su posredstvom Interneta, medija, nakaradnog popularisanja rijaliti programa i nemorala, mladi, pogotovu devojčice, stekle utisak da će biti voljene, poštovane, primećene, ako se ponašaju kao kao te neke pevaljke, manekenke, rijaliti štagod da su. Misle da ako imaju što više lajkova i pratilaca da samo zbog toga vrede. Znaju i da slika u kupaćem kostimu nosi više lajkova nego rolka i kosa vezana u rep, a to je strašno!!! Ne generalizujem celu mladu žensku populaciju, daleko od toga, ali ovakvo razmišljanje je sve učestalije. Devojčice misle da ako dečacima pošalju svoje nage slike da će ih oni voleti, da će se zaljubiti, da će ih poštovati, a dešave se upravo suprotno. Veliki broj momaka njihovu naivnost, brzopletost i ne razmišljanje o posledica iskoristi da ih posle ucenjuje. Moj savet za decu je da nikako ne šalju nikome i koga poznaju a kamoli koga ne poznaju svoje fotografije, ni samoinicijativno ni kada ih neko traži. Nikada ne znamo sa sigurnošću ko je sa druge strane profila.

Gde je Srbija u odnosu na svet kada je bezbednost u pitanju?

  • Bezbednost dece je jedno od najbitnijih pitanja bezbednosti. Republika Srbija se kroz svoje institucije bori da obezbedi deci mirnije i bezbednije detinjstvo. Ovo je borba u kojoj svi zajedno moramo da delamo – i institucije, i mediji, mi edukatori, roditelji jer u pitanju su naša deca i moramo učiniti sve što je do nas da ih zaštitimo.

Na žalost, nisu svi roditelji podjednako upućeni ni sami da bi adekvatno mogli da usmere svoju decu kada su bezbednost i prisustnost u sajver svetu u pitanju. Zabrane su uvek mač sa dve oštrice. Koji bi bio vaš najvažniji savet deci, ali i roditeljima kako bi bili prisutni na Internetu, a ostali bezbedni?

  • Svaki roditelj treba da svom detetu objasni da Internet nije bauk, već da ako se dobro i pravilno koristi može da donese veliki broj benefita detetu – razvijanje komunikacionih veština, učenje i usavršavanje stranih jezika, čitanje e-knjiga, razvoj IT pismenosti… Ali svaki roditelj mora da zna da ima veliki broj opasnosti koje vrebaju na Internetu, a koje targetiraju upravo najmlađe. Najosnovnije pravilo na koje upućujem roditelje – proverite kako izgleda profil vaše dece. Izbrišite privatne informacije kao što su broj telefona, privatna mejl adresa, škola u koju dete ide, sportski objekat u kom trenira, kakve fotografije kači i naravno – ko su mu virtuelni prijatelji! Dete od recimo 10 godina ne bi uopšte trebalo da ima Facebook, a kamoli nekoliko stotina virtuelnih prijatelja! Ako smo kao mali naučili da ne treba da pričamo sa nepoznatim ljudima na ulici – to isto pravilo moramo da naučimo decu da važi i u sajber prostoru – nema komunikacije sa nepoznatima!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Top
Visit Us On FacebookVisit Us On InstagramVisit Us On Linkedin