Loading
Igra prestola je serija koja je zaludela svet. Čak i ako među vama koji ovo čitate ima onih koji je ne prate ili ne vole, to je potpuno nevažno za ono o čemu ovde pričamo.
Serija je svojevrstan fenomen ne samo po broju gledalaca, karaktera, kostimima, mestima na kojima je snimana već i po publicitetu koji je prati od samog početka. Trebale bi nam godine da pobrojimo sve teorije u vezi sa Igrom prestola koje su se pojavile putem tvitova, tekstova na sajtovima, forumima, blogovima, reditu, fejsbuku… Nećemo se baviti svim tim kanalima ponaosob jer je jednostavno nemoguće sve to spojiti u jedan tekst, ali ono što je vrlo važno je činjenica da je ova serija tokom svih ovih godina (sada već šest) uspevala da održi pažnju publike ne samo tokom nedelja emitovanja već i tokom cele godine. Bili su prisutni u kontinuitetu, a to je za pravljenje brenda veoma važno.
Blagovremeno su nas obaveštavali o lokacijama snimanja serije širom sveta. O lokacijama u Severnoj Irskoj, Malti, Hrvatskoj, Islandu, Marokou, Škotskoj, gledali smo prelepe prizore, poželeli da odemo. Ovo nije slučaj samo sa ovom serijom. Od Ratova zvezda, preko Gospodara prstenova, Hobita… da ne pominjemo lokacije u Parizu iz nekih drugih ostvarenja, ture po mestima serije Seks i grad… turisti žele da posete mesta snimanja. Tako je bilo i sada. I opet, stalno su prisutni, uvek su tu i uvek na drugačiji i zanimljiv način. A fanovi, kao fanovi – lajkuju, fejvuju, šeruju… A hajp raste.
Pisalo se o tome kojim je istorijskim događajima serija inspirisana, kojim likovima i detaljima. Čitali smo i pratili u kakvim su privatno odnosima junaci, kako izgledaju van seta, doterani, nedoterani, sa drugom bojom kose, u drugim ulogama… Kazaćete da se to radi i sa drugim serijama i filmovima. Istina, ali stiče se utisak da su upravo tokom brendiranja Igre prestola svi potrebni elementi bili prisutni, dozirani, nijedan nije manjkao, sve je školski bilo tu, a opet odlično urađeno. Ipak, šest godina nije kratak period da se nečija pažnja održi. A tek pažnja miliona…
Jedan od zanimljivijih podataka je da je Sofi Turner dobila ulogu Sanse Stark zbog – BROJA PRATILACA. Tačnije, to je bilo presudno kada su odlučivali između nje i još jedne glumice. Nova pravila, novo vreme, gluma je važna, ali ne i dovoljna.Pratioci i hajp su važni – i grupno i pojedinačno.
Ne retko se može čuti da su se snimale dodatne scene kako bi se sprečilo da priča procuri u javnost, kako paparaci ne bi uslikali nešto što bi pokvarilo priču… Ako je samo deo tih priča takav, onda je utisak o požrtvovanosti rada na ovoj seriji još jači.
A tek epizode koje su se “pojavile” na internetu. Da se ne bismo bavili teorijama zavere, bila to istina ili ne, značaj za popularizaciju serije je ogroman. Ljudi su se bukvalno utrkivali da je pogledaju, a nešto slično se desilo i u prošloj sezoni.
Mnogi od ovih elemenata bili su prisutni i ranije, u mnogim ostvarenjima sedme umetnosti, ali društvene mreže nisu bile ranije ovako jake i značajne. Možda ovo nije najbolja serija snimljena do sada, možda nije najzanimljivija, možda ni radnja nije najbolja, ali ono što svakako jeste to je da je snimljena u vreme kada je potrebno biti bolji od najboljih, a ljudi koji rade na brendiranju ovog serijala su, reklo bi se, uspeli.
Dia marketing
Foto: Print screen

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Top
Visit Us On FacebookVisit Us On InstagramVisit Us On Linkedin