Loading

Miloje Sekulić je diplomirani inženjer, bivši novinar, sada internet i poslovni konsultant i jedan od osnivača agencije za kreativnu primenu digitalnih tehnologija Hompepage. Ove godine proslavili su peti rođendan, a tim povodom smo zamolili Miloja da posle pola decenije postojanja agencije napravi retrospektivu i sa nama podeli svoje iskustvo, kao i to na koji način je od neformanog okupljanja četvorice prijatelja nastala agencija koja danas zapošljava preko 25 ljudi.

Pre svega čestitamo Homepage-u 5. rođendan. Ukoliko bi se jednog dana snimao film o agenciji Homepage, sigurno bi prvi kadrovi bili o tome kako četvorica osnivača sede uz roštilj. Svi znamo da u Srbiji nisu stvari baš uvek bajkovite. Koji su najveći problemi sa kojima ste se sretali tokom ovih godina?

Čuvena mantra kaže da su problemi ujedno i prilike. Zvuči otrcano, ali zaista je tako. Ipak, da bi nešto bilo prilika neophodno je da postoji svest da ona to i jeste. Ukoliko, pak, postoji problem pre svega je potrebno proceniti čiji je. Da ne bih zvučao kao likovi koji pišu knjige popularne psihologije daću vam primer iz naše prakse.

Deo ste u industriji robe široke potrošnje i vaši proizvodi namenjeni su tinejdžerima. A gde su tinejdžeri nego u virtuelnom svetu, u njemu „žive“, druže se i međusobno komuniciraju. Kada to znate onda su razne vrste digitalne komunikacije prilika za vas. Agencija je tu da vam pomogne da tu priliku iskoristite.

Ako ste pak vlasnik firme i zapošljavate osobu koja treba da vam doprinese povećanju prodaje vašeg brenda, a ta se osoba „grozi“ društvenih mreža, sa naglasom na Fejsbuku „jer ih je stvorila CIA da nas špijunira“ i smanjuje budžete za social web kako bi ga usmerila na npr. degustacije, onda je to vaš problem. Agencija će se naravno snaći, jer pored Srbije može da radi bilo gde i za bio koga na svetu, uključujući i vašu konkurenciju koja može da ima, i najčešće se desi da i ima, afinitete ka pojačavanju online aktivnosti.

Suštinski problem tržišta Srbije jeste nedostatak tržišnog razmišljanja i ponašanja. Tamo gde ga ima za nas problema nema.

Koje su tri stvari koje su se najviše promenile za ovih pet godina?

Za samo pet godina prevalili smo put od „Aj’ kad moramo da imamo nešto i na tom Fejsbuku“ do #DigitalFirst doba. To konkretno znači da danas snimljene materijale najpre prikazujemo na internetu, pa se tek onda koriste za TV priloge. Mogućnost da se izrazite na više načina i u više video formata, kroz sopstvene kanale komunikacije, uz precizno targetiranje ciljnih grupa, dovela je u pitanje smisao TV reklama, dok klasičan PR još uvek odoleva pred naletima digitala. Upravo montiramo sadržaje koje su za klijente, najveće kompanije iz IT i duvanske industrije, naše ekipe snimale prošle nedelje.

Kad već spominjem video, on polako preuzima primat kao forma prenošenja poruke i pričanja priče i izuzetno mi je drago što smo to prepoznali još pre dve godine, pa smo taj trend dočekali spremni, sa obučenim ljudima, foto i video studiom za manje projekte, i pouzdanim partnerima za veće produkcijske zahvate. Kada kažem video mislim i na Augmented i Virtual reality, 360 video kao i striminge. Na svemu tome aktivno i snažno radimo i sa ponosom mogu da kažem da smo u nekim primenama čak prvi u Srbiji.

Ali da ne bude da se samo hvalimo moram da spomenem i ono u čemu na žalost nismo uspeli, a to je da ubedimo klijente da razvijaju i promovišu mobilne aplikacije kroz koje bi gradili zajednice svojih korisnika. Ovo je veoma važno jer je zbog nemogućnosti da se vide na mobilnim uređajima prošlo vreme Fejsbuk aplikacije koje su pomagale da se zajednice zabave, animiraju i grade i pomagale osnaživanje veze sa brendovima. Imali smo nekoliko sjajnih projekata koji bi, da su pre dve ili tri godine prihvaćeni i realizovani, danas obezbeđivali vlasnicima potpuno novi kvalitet komunikacije sa desetinama ili stotinama hiljada potrošača, uz adekvatnu brigu o inoviranju sadržaja i promociji. Verujem da će to vreme doći i da će propušteno moći da se nadoknadi jer nema čvršće veze nego kada nekome uđete na ekran gedžeta koji nosi u džepu.

Kada biste mogli da vratite vreme i nešto promenite, šta bi to bilo?

Ranije bih se osamostalio i krenuo svojim putem, nezavisno od dotadašnjih poslodavaca. Ideja o potrebi kao i plan za stvaranje snažne podrške klijentima, u segmentu u kome poslujemo, postojali su u mojoj glavi odavno.

Što se agencije tiče, trebalo je da primenimo krilaticu „Pametni ljudi uče na tuđim greškam, a glupi na svojim“. U par navrata za ovih pet godina postojanja agencije ispali smo glupi, jer se nismo dovoljno zagledali u druge koji su na istom putu. Sudeći po prvoj polovini ove godine, te lekcije smo u potpunosti savladali, istina na teži način.

Većini agencija je centrala u Beogradu, a vama u Novom Sadu. Da li je iz ove perspektive to bila vaša početna prednost ili ne?

To je naša realnost s obzirom na to da su trojica od četvorice osnivača u Novom Sadu. Svaki od nas ima svoje specijalnosti pa smo u skladu sa tim gradili svoje timove svako u svom gradu. U Novom Sadu gotovo da nema marketinških agencija, te smo mi brzo postali veoma zanimljivi mladim ljudima koji žive u tom gradu. Oni bi da uče i rade u raznim oblastima marketinga koji se bazira na digitalnim komunikacionim kanalima i sve nam više prilaze, javljaju se na konkurse za posao ili raspituju za praksu.

Sa druge strane Beograd kao glavni grad predstavlja tržišni epicentar, pa nije čudno što je većina naših klijenata upravo odatle. Naš beogradski tim brojno je manji od novosadskog, što ne predstavlja naročit problem s obzirom na to da smo uigrani toliko da se tih osamdeset kilometara razdaljine gotovo ni ne oseti. Trudimo se da se ravnomerno razvijamo i da zajedničkim snagama realizujemo neke nove inovativne ideje. Ljudi nekad misle da je hendikep što je dve trećine našeg tima locirano u Novom Sadu, smatrajući da to otežava komunikaciju sa klijentima, zanemarujući pri tom činjenicu da se od naše kancelarije u centru Beograda do recimo Airport City-a dolazi za oko 25 minuta, dok se iz novosadske na isto mesto stiže za oko 45 – 50 minuta. Neretko se dešava da deo novosadskog tima stigne na sastanak sa klijentom pre nas Beograđana, pogotovo ako ne moraju da prelaze ni jedan most. I konačno, moderna sredstva komunikacije toliko su napredovala da mi potpuno normalno možemo da radimo i radimo sa klijentima iz 13 zemalja sveta. Svi su zadovoljni.

Koja bi bila poruka početnicima i ljudima koji tek kreću da se bave digitalom?

„Najbolji dan da zasadite drvo bio je pre 20 godina. Drugi najbolji je danas!“. Dakle, krenite! Krenite danas svesni da se svet toliko brzo menja da će već za dva meseca sve ono što danas znate biti zastarelo. Ako niste sigurni u svoje znanje, mislite da ne možete da ga naplatite ili da nemate za koga da radite, napravite sajt ili vodite društvene mreže fudbalskom timu sa kojim igrate vikendom, profesoru matematike koji vašem mlađem bratu daje časove, devojci koja vam radi manikir ili svom kućnom ljubimcu. Samo krenite, probajte i učite kroz i uz rad.

Stvari u digitalnom svetu se menjaju iz dana u dan. Znamo da je 5 godina dug period kada je ovakav posao u pitanju, ali kako vidite Homepage za 5 godina od sada?

Za pet godina Homepage vidim kao network, kao ekosistem firmi ljudi i ideja. Tako smo uostalom i nastali, formalno su se udružila dva preduzetnika i dva d.o.o-a sa ukupno sedam ljudi. U jednom trenutku došli smo do pet puta većeg tima, da bi se potom optimizovali i zadržali na 25 zaposlenih.

Pokazali smo i dokazali da je, čak i u Srbiji, partnerstvo moguće i da udruživanje kroz efekat sinergije ne daje linerani nego eksponecijalni rast. Vidim nas kako sedimo na obroncima Fruške gore i pečemo roštilj. Vlasnici i zaposleni, prijatelji i klijenti, svi zajedno na istom putu. Jer ukoliko nije ili ne bude tako, onda sav ovaj trud i nema mnogo smisla, zar ne?

 

Dušica Antić-Rašić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Top
Visit Us On FacebookVisit Us On InstagramVisit Us On Linkedin